Prostata bezi adenomektomiyasi (ochiq yoki qovuq orti adenomektomiyasi) — bu qorinning pastki qismidagi kesma orqali prostata bezining kattalashgan to‘qimasini to‘liq olib tashlashga qaratilgan klassik jarrohlik amaliyotidir. Ushbu usul asosan kasallikning og‘ir va o‘tib ketgan bosqichlarida, prostata bezining hajmi 80–100 kub santimetrdan oshib ketganda va kam invaziv usullar (masalan, TUR yoki lazer) texnik jihatdan imkonsiz yoki samarasiz bo‘lgan holatlarda қўлланилади. Quyida ushbu radikal jarrohlikka sabab bo‘ladigan касаллик ҳақидаги саволларга батафсил жавоблар келтирилган.
5 shifokorlar
3 klinikalar
Doktorlar, davolaydigan PROSTATA ADENOMEKTOMIYASI TOSHKENTDA
Prostata bezi adenomektomiyasi (ochiq yoki qovuq orti adenomektomiyasi) — bu qorinning pastki qismidagi kesma orqali prostata bezining kattalashgan to‘qimasini to‘liq olib tashlashga qaratilgan klassik jarrohlik amaliyotidir. Ushbu usul asosan kasallikning og‘ir va o‘tib ketgan bosqichlarida, prostata bezining hajmi 80–100 kub santimetrdan oshib ketganda va kam invaziv usullar (masalan, TUR yoki lazer) texnik jihatdan imkonsiz yoki samarasiz bo‘lgan holatlarda қўлланилади. Quyida ushbu radikal jarrohlikka sabab bo‘ladigan касаллик ҳақидаги саволларга батафсил жавоблар келтирилган.
Prostata bezi xavfsiz giperplaziyasi (prostata adenomasi) qanday diagnostika qilinadi?
Диагностика комплекс текширувга асосланади: уролог томонидан бармоқ орқали тўғри ичакни текшириш, қолдиқ сийдик ҳажмини мажбурий аниқлаган ҳолда простата ва қовуқни УТТ қилиш, хавфли шишни истисно қилиш учун ПСА (простатага хос антиген) қон таҳлили ҳамда сийдик чиқиши бузилишини объектив баҳолаш учун урофлоуметрия ўтказилади. Аденомэктомиядан олдин буйраклар фаолияти (қондаги креатинин, мочевина) албатта баҳоланади.
Клиник белгилар обструкция симптомлари (сийдик оқимининг сустлиги, инчиқлиги ёки узилиб-узилиб келиши, сийиш пайтида қаттиқ кучаниш, охирида сийдикнинг томчилаб чиқиши ва қовуқ тўлиқ бўшамагани ҳисси) ҳамда таъсирланиш симптомларини (тез-тез сийиш, айниқса тунда, тўсатдан пайдо бўладиган чидаб бўлмас сийиш истаги) ўз ичига олади. Аденома ҳажми жуда катта бўлганда, аломатлар мустақил сия олмаслик ҳолатигача етиши мумкин.
Касаллик ривожланишининг асосий сабаблари — эркак организмининг табиий қариши ва шу билан боғлиқ бўлган гормонал ўзгаришлар (фаол тестостерон миқдорининг камайиши ва эстрогенлар мувозанатининг бузилиши) ҳисобланади. Қўшимча хавф омилларига ирсий мойиллик, кичик чаноқ аъзоларининг сурункали яллиғланиш касалликлари, ортиқча вазн, камҳаракат ҳаёт тарзи ва нотўғри овқатланиш киради.
Касалликнинг учта асосий босқичи фарқланади: 1-босқич (компенсациялашган) — қовуқ фаолияти сақланган, фақат бироз тез-тез сийиш кузатилади; 2-босқич (субкомпенсациялашган) — қовуқ деворлари тонуси пасаяди, қолдиқ сийдик пайдо бўлади ва ҳажми ортиб боради, сийиш жуда қийинлашади; 3-босқич (декомпенсациялашган) — қовуқ ўз тонусини бутунлай йўқотади, ҳаддан ташқари чўзилади, сийдик доимий равишда томчилаб оқади, буйрак етишмовчилиги ривожланади.
Prostata bezi xavfsiz giperplaziyasi (prostata adenomasi) qanday davolanadi?
Консерватив даво (дори-дармонлар) фақат бошланғич босқичларда самарали бўлади. Консерватив терапия фойда бермаганда ва без ҳажми эндоскопик (тур, лазер) олиб ташлаш учун жуда катталик қилганда, асосий танлов усули простата аденомэктомияси (очиқ операция) ҳисобланади. У барча ўсиб кетган тўқимани радикаль олиб ташлаш имконини беради. Операциядан кейинги давр узоқроқ катетер тақиб юришни ва шифохонада ётишни талаб қилади, аммо умрбодлик турғун натижа беради.
Профилактика чоралари мунтазам жисмоний фаолликни сақлаш, тана вазни индексини назорат қилиш, алкоголь истеъмолини камайтириш, чекишдан воз кечиш ҳамда ҳаддан ташқари аччиқ ва ёғли таомларни чеклашни ўз ичига олади. 45–50 ёшга тўлган барча эркаклар учун ҳар йили уролог шифокор кўригидан ўтиш ва қондаги ПСА даражасини назорат қилиш жуда муҳим жиҳат ҳисобланади.